Липа Маре кроз Бугаре прође,
Кроз бугарске лијепе сокаке;
Све Бугаре редом побратила,
А најпосл’је Перу Бугарина:
»Богом брате, Перо Бугарине! 5
Приведи ме преко Романије,
Доведи ме до воде Неретве
Брез говора и брез разговора!« -
То је Перо за Бога примио,
Узе Мару као своју секу, 10
Приведе је преко Романије,
Доведе је до воде Неретве.
Кад су дошли до воде Неретве,
Ту су сјели, па се одморили,
И рујна се вина понапили; 15
Туде их је тавна ноћ затекла.
Оста Перо рујно пијућ вино,
Оде Мара до воде Неретве.
Стаде б’јело умивати лице;
Сину лице кано жарко сунце. 20
Кад подиже фесић са очију,
Просуше се ситне плетенице.
Липа Мара и од себе липа.
Кад то видје Перо Бугарине,
Да се Мара липо накитила, 25
Скочио је, да обљуби Мару.
Бјеше ведро, па се наоблачи,
Запуцаше из неба громови,
И убише Перу Бугарина,
Липој Мари лице сапалише. 30
