Проговара Крчман[1]-баша Лука:
Вај, бога ти, Ладушићу Миле,
Ја сам поша за те на Удбину,
Ја ћу за те и на мегдан поћи.
Узјаyје Крчман-баша Лука, 5
Узјаyје добра коња свога,
Припасује своју сабљу бритку.
Мили Боже чуда големога!
Да је било стати и гледати:
Коњи им се с прси ударише, 10
Јунаци се сабљам повекташе. [2]
Превари га Врчићу Брахиме,
До рамена осјече му главу.
↑Није ли ово зар: „Крџалија“ био, па окренуто тако. Ову пјесму добио сам из Тоболића, велика је и лијепа, па овдје не могох је цијелу уврстити. Баш из ове пјесме ја се омишљам на то.
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 162-163.
