Поболе се просена девојка,
боловала три године дана,
нема к њојзи нико да дооди,
само дошла два мила девера,
и су дошли и дар су донели: 5
суве воћке на сунцу сушене,
гурабије на маслу варане;
па говоре два ручна девера:
„Болуј, снао, колико ти драго,
само немој ти млада умрети!" 10
„Боловаћу а умрети нећу,
ваша мајка мене расрдила,
божем сам јој сина преварила,
ја отидо платно да набелим,
он изађе коња да напоји, 15
он ми баци зелену јабуку,
ја му дадо свилену мараму!
Код Татомира Вукановића(забележено20
у Косовској Каменици средином 20.века):
Боловало прошено девојче,
Боловало три године дана,25
Нико нема њојзе да гу дође.
Тој су чули два мили давери,
Пај дођоше они да гу виде,
Пај гу они донесоше,
Донесоше две жути дуњи,30
Жуте дуње, смокве сушене на слунце.
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме II, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 128.
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 195.
