Бога моли лијепа ђевојка,
Да удари вода на валове,
Да поваља каве и дућане,
И Омера у новом дућану.
Бога моли, умолила га је, 5
Те удари вода на валове,
И заноси каве и дућане,
И Омерау новом дућану.
Неког' жали мајка, неког' сека,
А некога вјерена љубовца; 10
А Омера нема ко жалити,
Него једно из потаје злато:
„О 0мере, жалосна ти мајка!
„Да ја тебе у јаглуку везем,
„Јаглук ће се брже раздријети; 15
„Да бих тебе у пјесни пјевала,
„Ријечи су одилице пусте,
„Рећ' ће когођ, да смо се љубили;
„Ниjeсмо се никад ни виђели,
„Него једном кад с војске идаше, 20
„Украдох ти пушчанога праха,
„Просула га по зеленојтрави,
„Нек ти пуца срце за ђевојком!“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 146.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 220.
