Плач Божје мајке за сином
Божја мајка сузе рони,
Е јој сина уграбише
И на крсту разапеше.
Плачи, мајко, синка твога,
Сина твога без престанка. 5
Кад то чула света мајка,
Ничице је земљи пала,
Студен камен узимала,
Слатке прси разбијала,
Златне косе истргала. 10
К њој долази свети Јово,
Пак се Госпи смјерно моли:
„Немој, Госпо, света Госпо!
„Него да би предољела
„Жалосноме срцу твоме; 15
„Да на ноге ти устанеш,
„Да с' покријеш црним скуцем,
„Побржајмо брзим путем,
„Амо чусмо жамор људи,
„Еда онђе Исус буде.“ 20
Када зачу Божја мати,
На ноге је устанула,
Побржаше брзим путем,
Кад Исуса не нађоше.
Но нађоше три Марије: 25
Прво Мару Мандалију,
Друго Мару Јакобову,
И Јосифа стару мајку;
Па им Госпа с плачем рече:
„О Маријо, сестро моја! 30
„Виђе ли ми ђе Исуса,
„Премилога сина мога?“
А Марија њојзи рече:
„О ти Госпо, света мајко!
„Виђела сам синка твога: 35
„Овуда га проведоше
„У црљеној доламици,
„У крвавој кошуљици,
„Бијаху га и псоваху,
„Неки мачем, неки бичем, 40
„Неки дава заушнице,
„И Исусу сви рекоше,
„„Ти си рода Давидова.““
„Исус ништа не збораше
„Но ничице земљи гледа.“ 45
Када Госпа гласе чула,
Она опeт зeмљи паде;
Њој приступа свети Јово,
Опет Госпу смјерно моли:
„О ти Госпо, света Госпо! 50
„Да би како предољела
„Израњену срцу твоме,
„Да на ноге устанемо,
„До Пилата да пођемо.“
У Пилата отидоше, 55
Ту находе светог Петра,
И Госпа му плачно рече:
„О ти Петре, мили брате!
„Виђе ли ми ђе Исуса,
„Сина мога, Христа твога?“ 60
Петар Госпи плачно рече:
„О ти Госпо, света Госпо!
„Ево ти га за вратима.
„Ја га чекам пред вратима.“
У то Јуда дотрчао, 65
Па говори светој мајци:
„Од' отоле, света мајко!
„Ја сам прод'о синка твога.“
Госпа Јуди одговара:
„Од' отоле, проклетниче! 70
„Кад с' мислио то чинити,
„Што не јави тужној мајци
„Али којој од Маријах?
„Да се јадне састанемо,
„Свете масти набавимо, 75
„Сину ноге намажемо,
„Да се грија опростимо?“
Тад Жуђели искочише
И Исуса изведоше,
Сва ранава и крвава, 80
Дадоше му крст носити,
И Исусу говорише:
„Нос', Исусе, крста твога,
„На њему ћеш умријети.“
За њим мајка пристајаше 85
И овако говораше:
„Стани, синко, жељо моја!
„Нек т' поможем крст носити.“
Исус мајку овираше,
И овако говораше: 90
„Од' полако, мајко моја,
„Ја ћу и сам крст носити.
„Теже су ми сузе твоје
„Но на крсту муке моје;
„Тежи су ми јади твоји 95
„Но на крсту чавли моји.“
Па Јовану Исус рече:
„О Јоване, мили брате!
„Ето тебе мајке моје:
„Кад ми пане, подигни је, 100
„Кад ожедни, напој' ми је,
„Кад оголи, ођени је,
„Кад огладни, наран' ми је.“
Пође Исус крст носећи,
Света мајка јад јадећи. 105
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
