Платно бијели Сарајка дјевојка
на камену према Сарајеву;
пуче камен на двоје на троје
и утону Сарајка дјевојка.
Жалило је цијело Сарајево, 5
понајвише Сарајли Илија.
Од јада је тамбуру разбио,
златне жице по путу губио,
а терзијан у воду бацио.
Терзијану тихо говорио: 10
- Пливај, тони, златан терзијане,
као моја Сарајка дјевојка!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 472.
