Писмо српском предсједнику

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Писмо српском предсједнику
Писац: Славко Перошевић


Писмо српском предсједнику

Испод гордог Дурмитора,
Ђе још народ српству кличе,
Ја ти ово писмо ноћас,
Пишем српски Предсједниче!

Људи кажу да око те’
Неке силе мрежу плету,
Да се спремаш да душману
Предаш српску земљу свету.

Без икаквог поговора,
Да им даднеш, то што ишту..
Плам’ слободе да утрнеш,
На свом прагу и огњишту.

Али ако, то урадиш,
Немој да се вараш пуно.
Знадни да си вјечно на се’
И на своје име пљуно.

Ако свету, земљу српску,
Шиптарскоме предаш врагу,
Више никад, нећеш опрат’
Са образа свога љагу.

Ко Вука ће Бранковића,
Довјек Срби да те криве.
Велики је Његош реко’:
Част и брука, вјечно живе!

Боље ти је, просјак бити,
Што на себе, нема прњу.
Босих ногу, стазом части,
По оштроме, газит’ трњу.

Трпјет’ сваку немаштину,
И стомака бити празна,
Него да те, због издаје,
Христосова стигне казна.

Џаба ти је сво богатство,
Злато, виле и аута,
Ако клекнеш на кољена,
Испред мрских Арнаута.

И њихових заштитника,
Из далеког Вашингтона,
Због којих је, са Косова
Утихнула, јека звона.

Ја знам да ти није лако,
Да те са свих страна стежу,
И да њине моћне службе,
Око тебе плету мрежу.

А и код нас издајника,
Да не хвали на све стране,
Што се ситним мрвицама,
С' америчког стола хране.

Од Плочника крвавога,
Од Косова и Марице,
Још род српски није рађо
Такве, људске кукавице.

Због Западних велесила
Које на нас дижу хајку,
Продали би без кајања,
Жене, дјецу, оца, мајку...

Отаџбину, крст и вјеру,
Само да им, за то плате,
Због њих многи Срби труну
У европске казамате.

Због таквих су, суду срама,
Изручени генерали.
Стид ме неки обузима,
На ниске смо гране пали.

Ја знам да те притискају,
И да ти је пуно тешко.
Ал’ у теби, мора куцат’
Срце храбро и витешко.

Немој себи дозволити,
Да на њине паднеш приче,
Јер Косово није твоја
Бабовина Предсједниче!

Косово је нешто више,
Од планина и од њива.
Косово је света земља,
Што на српској крви плива.

Косово је вјечна суза,
Што са српског тече лица.
Јека звона са Дечана,
Газиместан, Грачаница...

Косово је звук гусала,
Који српско ухо слуша.
Косово је ратни поклич,
Косово је српска душа!

К-осово је Бошков барјак,
О-билићев мач крвави,
С-рпски пораз и побједа,
О-д давнина што се слави.
В-ијековна српска мисо’
О-којој је пјесме писо’!

Косово је Божја земља,
У којој су, рајски врти.
Косово је српском роду,
Вјечни живот после смрти.

Косово је плаво море,
По' ком плови, српска лађа.
За Косово Србин гине,
С Косовом се Србин рађа.

Косово је божур красни,
Што с прољећем раним цвјета.
Златни олтар и крст часни,
Србинова земља света.

Сјајна звјезда православља,
Што по мрачној ноћи плови.
Историја нашег рода,
Србинови, вјечни снови.

На Косову од вазда се,
Рађу српски Обилићи...
Предаш ли га Предсједниче,
Царска ће те клетва стићи!

Па када ти тешко дође,
Ти прочитај ова слова!
Нек ти крила соколова,
Дадне моја пјесма ова.

Кад ти буду пријетили,
И дизали на те хуку,
Окрени се ка Лазару,
А обрни леђа Вуку.

Немој да ти срце стрекне,
Од велике силе њине.
Буди јунак, реци: „Недам”!
Гини мушки, кад се гине!

Сам нијеси, са тобом је,
Бог велики са висине.
Са тобом су браћа Руси,
И велики народ Кине.

А одозго из свемира,
Ђе звијезде Ловћен тиче,
Сјене мртвих витезова,
Гледају те Предсједниче!

Васојевић и Остојић,
Драган Грубић, Тибор Церна,
И сва друга српска дјеца,
Што свом роду, бјеху вјерна.

Величковић, Трифуновић,
И Милића оба брата,
И сви други, што су живот
У вихору дали рата.

Зато немој својим пером,
Да прекрижиш њину жртву.
И поново да убијеш
Ову српску дјецу мртву.

Дигни главу, немој бити
Слуга, тужан и послушан.
Са престола небескога,
Посматра те Силни Душан.

Немој да ти понос сломе,
Буди прави српски вођа.
И најтеже кад ти буде
Присјети се Карађорђа.

Присјети се Хајдук Вељка,
Синђелића и Главаша.
Славних српских војсковођа,
И хајдучких харамбаша.

Немој себе срамотити,
Јер срамотних има доста.
Проклет био, ако будеш,
Издајником, српства поста.

Епско перо, Предсједниче,
Свачије ће судит’ дјело.
Због тога те савјетујем,
Пред душманом, држ’ се смјело.

Ти на врху, брда сједиш.
И од мене видиш даље.
Ал кроз моје, оштро перо,
Поруку ти народ шаље.

Отаџбина да је преча,
И од власти и од новца,
Поздравља те епски пјесник,
Перошевић из Сировца!

(септембар 2019.)