Писмо мајци (Ћићко)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
ПИСМО МАЈЦИ
Писац: Ратко Павловић Ћићко
Песма је написана у писму мајци током његовог боравка у Шпанији, током 1937. и 1938. године.[1]


Мајко!

Видим те како седиш сама

И тужиш у дну шљивика.

Мислиш: убили су га негде,

Ко зна код ког врбака.

Шпанија? Где је та земља?

Да продам све до коже,

Да ли бих за њега сазнала?

Он је тако сладуњав и жут,

и ров за њега није.

Непријатељ је суров и љут,

а он не уме да се крије.

Мајко,

знам колико твоје срце зебе.

Хиљаде нас мисли на своје драге

Из Шпаније поздрављам сестру и тебе

и мислим на твоје очи благе.

А ми ћемо ићи све даље,

кроз градове, шуме и биље

и уз поздрав који нам народ шаље

од Телуела, Бургоса и Севиље.

Вратићемо се ипак вама,

да би направили свој пут,

диктатура мора да се слама

и режим крвав и крут

и онда веселиће се земља сва,

нестаће фашистичког зла,

оборићемо стара зла

и певаће се Интернационала!

Извори[уреди]

  1. Мрдаковић Р. 1998. РАТКО ПАВЛОВИЋ ЋИЋКО. „Клуб НТ”, Београд. стр. 16—17