Цвилио је стар Новаче
Низ сиједу браду своју.
Толио га ј' Радивоју:
„Не цвил’, не плач', стар Новаче!
Која ј' теби тај невоља, 5
Тај невоља цвијелити?"
А говори стар Новаче:
„Ако цвилим, невоља ми ј'!
Имио сам млад Грујицу,
Сина мога јединога, 10
Турци ми га уфатише,
К Јањчу граду одведоше!"
А говори Радивоју:
„Не цвијели, мој брајене,
Ми имамо писан шатор, 15
Који ј' прво царев био,
И дви чалме турске капе,
И дви диван-кабанице;
Пројти ћемо к Јањчу граду,
Шатор ћемо распињати, 20
Чалме капе покривати,
Кабанице огрћати,
Дивно коло замитати,
К нам те Турци дохајати,
Они те нам говорити: 25
,Што сте дошли, два чауша,
Два царева везијера?'
Ми ћемо јим говорити:
,Послал нас је силен царе
Да нам дате млад Грујицу 30
И онога потурицу
Ки је Грују уфатио!' "
