Петкано, мома Петкано

Извор: Викизворник


[Петкано, мома Петкано]

„Петкано, мома Петкано,
сутра је мома Џурџев дан,
а ми смо, мома, сирома,
нема да кољемо молитву.
Ајде, мома, да кољемо, 5
мушкото дете првенче.
Оно је, мома, у чколу,[1]
и оно че дојде из чколу,
ти немој да му казујеш,
оно че ване да бега." 10
Дете си иде из чколу,
на рамо му торбичка,
у торбичкуту букварче.
Петкана не може да трпи,
како свака мајћа жалосна: 15
„Сине Прване, Прване,
сака те башта закоље."
„Мале ле, мале глупава,
ја иди на нови пазар,
па си узни свилени гајтан, 20
највише узни црвени.
Када ме башта закоље,
ти да ми вржеш рућете,
да се не машим татка д’ ударим,
срамота и греота од Бога." 25

Нишава.



Референце[уреди]

  1. школу

Извор[уреди]

  • Етнолошка грађа и расправе: из Лужнице и Нишаве, Владимир М. Николић, [Београд] : Српска краљевска академија, 1910., стр. 348.