Петар проси у краља девојку.
Краљ је дава, краљица не дава.
Па ми збори краље господаре.
— „Ој краљице, лијепа госпођо!
Што беане ти Петру наодиш? 5
Петар има девет мили брата:
два брата су цару азнатари,
а два брата паши чоадари,
а два брата ситне књиге пишу.
Још два брата у Босни спаије, 10
све што стеку, брату Петру дају.
Петар само на господству седи."
Узе краље дивит и артију,
па ми пише ону ситну књигу,
и у књизи ’вако поручује: 15
„Чујеш, Петре, мој суђени зете!
Бери свате, оди за девојку!"
Па се диже Петар младожења.
Те он с'бра кићене сватове,
те отиде за добру девојку, 20
да ми узне лепу Јевросиму.
К’д краљица отишла у цркву.
Цар промени лепу Јевросиму,
на њу тура свилену кошуљу,
што је мајка три године везла, 25
два-три града злата поарчила,
три дуката свиле свакојаке,
па је тури у л’ке кочије.
Отуд иде краљица госпођа,
па говори Петру младожењи: 30
— „Чујеш ли ме, Петре младожењо!
Да ја уђем у л’ке кочије!"
Но јој Петар ’вако говорио!
— „Чујеш ди ме госпођо краљице!
Да л’ си луда ил’ одвише мудра? 35
Да л’ си слепа, као што си лепа!
Буд не позна твоју милу ћеру,
милу ћеру, лепу Јевросиму,
ка не позна везену кошуљу?"
Зазор стаде краљици госпођи, 40
па се млада натраг повратила,
и испрати ћерку са сватима.
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 301-302.
