Песник који моли своју љубав да му пише

Песник који моли своју љубав да му пише Писац: Федерико Гарсија Лорка

Љубави моје крви, смрти жива, нема,
залуд очекујем реч писану твоју
и мислим с цветом који губи боју,
кад живим без себе, боље да те немам.

Уздух је бесмртан. Стена, мира пуна,
не познаје сену нит се од ње крије.
Срцу унутрашњост од употребе није
онај мед смрзнути што га точи луна.

Но ја то потрпех. Раздрех вене за те,
а тигар и голуб у твојем струку
од бола уједа и љиљана пате.

Стог речима испуни моју луду муку,
или ме пусти да живим у тишини,
у ноћи моје душе вечној помрчини.