Песма у славу Александрова преласка преко Дрине
Огњишта родна! Палите зубље и луче,
Нека све греје васкрсних ватара плам!
Одору Царску нек' цела Босна обуче
И буде радости храм!
Ви певци стари, суглесте звонке струне -
Песама ваших сван'о је светли год!
Крај бистрих врела, где шуме храстова круне,
Скупљајте весели род!
Хиљаду цура с хиљаду зорних момака
Нек' игра оро, и нек' се кола сплет
Пољем таласа, к'о венци румених мака
Уз белих љиљана цвет!
Васкрсни ведра, ти крчмарицо Јање,
И точи купе! Силни је Марко жив!
Гле, златну утву, кроз густо јелово грање,
Хвата му соко сив!
Уз копље шарац ногом копа, и рже,
У крви лежи Муса к'о срушен брест,
А стара Неродимка тече све брже
И носи радосну вест.
Прск'о је балчак грубог Џелата с Рајне,
И сурвао се хабзбуршких барбара трон!
Србија сину! И евфо с Авале сјајне
Са жезлом долети Он!
Он, Ор'о бели, што, с огњем дугина венца,
Из катакомба, где веје самртни снег,
Изведе Срба, Хрвата и Словенца
На сјајни сунчани брег.
С врхова својих Он Цара носи нам трубе,
Све зоре беле, барјаке, песме и клик.
У вис дижите децу, ви мајке и љубе,
Нек светли виде Му лик!
С доксата свијех и кутњих прагова нека
Оспе Га цвеће и наших душа сјај!
Нек' звона звоне и громка топовска јека
Пролама сваки крај!
Он данас нама сва блага пружа, и кључе
Капија славе, плодове труда свог!
Огњишта родна, палите зубље и луче,
Јер њега шаље нам Бог!
Ура, Ти вечни, у зоре плашту сјајном!
Владај и сретно на крми Братства стој!
Сав народ, с песмом, с ватром и вером трајном,
Следиће корак Твој!
Сарајево 10. јуна 1919.