Песма без имена

Песма без имена Писац: Владислав Петковић Дис

---

                  ПЕСМА БЕЗ ИМЕНА

И дошли дани тегобни, мучни,
За љубав, мисли, за жеље моје —
К'о мутни, модри облаци тучни
За небо, светлост и плаве боје.

За муке, грехе, невољу, мене,
Они су знанци одавно стари;
У друштву с њима гаси се, вене
Понос и полет, младост и чари.

Болесне, бледе, поспале тако
Нада и вера, и бол утрн'о;
У мраку овом види се пак'о,
Човек у њему, живот у црно.

И дошли дани тегобни, мучни,
За љубав, мисли, за жеље моје —
К'о мутни, модри облаци тучни
За небо, светлост и плаве боје.

1904.

---

Извори

• Владислав Петковић Дис: Сабрана дела, Књига прва Поезија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003, страна 151.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владислав Петковић Дис, умро 1917, пре 106 година.