Перчин сплеће Ђурђевића Јела,
Плави перчин, на плавом камену.
Њој долазе два улака[1] млада:
"Богом теби, Ђурђевића Јело,
Твоја мајка три весеља има: 5
Брацу Јову оженила мајка,
Секу Марту још диље удаје,
Сека Анка под прстеном чека!"
Кад су ишли преко поља равна,
Ал' говори Ђурђевића Јела: 10
"Нешто с' ситно у мом двору чује,
Конда ј' моје старе мајке грло?
Ал' говоре два улака млада:
"Богом теби, Ђуређевића Јело!
Голубица младе погубила, 15
Па их тражи, не море да нађе!
Кад су дошли у бијеле дворе -
Брацу Јову саранила мајка,
Сека Марта под покровом млада,
Сека Анка с душицом се бије. 20
Ал' говори Ђурђевића Јела:
Богом вама, два улака млада,
Јер ми нијесте право казивали,
Да понесем перо пауново,
Да закитим мога браца Јову; 25
Да понесем једну груду Смиља,
Да закитим моју секу Марту;
Да понесем два златна прстена,
Да дарујем моју секу Анку!"
