Перушка смиће брашно у уборке,
из ње ово перо смиће уроке:
с кршћанина, с марвинчета,
и са сваког живинчета,
и са сваког божјег створа 5
перо урок стират мора.
Ди ’во перце стане крижат,
отуд урок мора бижат.
Ди год моја рука дојди,
онди урок не нашкоди. 10
Кога моја рука баје,
код тог урок не остаје,
већ створ божји здрав остаје.
(228, с. 152)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 331-332. бр. 520.
Ловретић, Јосип. Оток. Народни живот и обичаји, ЗНЖ, VII (1902), с. 152.
