Перуника крајем мора расла
Перника крајем мора расла,
Туд’ пролазе Павлови сватови,
Сви сватови перунику беру,
Ал' не бере Павле господине,
Већ' се с љубом напоредо шеће: 5
— Љубо моја, девета дјевојко,
Мојој мајци девета кошуљо,
О да бог да не издерала је,
Кад дођемо пред бијеле дворе,
Излазиће стара мила мајка, 10
Износиће пуну купу вина,
До по вина, до по горска једа.
Ти је, јање, умиљато примај,
Ти је примај, ал’ је пити немој,
Већ' је даји до себе дјеверу, 15
А дјевер ће куму вјенчаноме. —
Здраво куме чашу напијао:
— Ни у моје, ни у твоје здравље,
Већ у наше прво миловање,
Миловање и ашиковање. — 20
Паде искра на седло кумово,
Искра паде, седло се распаде,
И под седлом добар коњиц црче,
И под коњем трава се осуши,
И под травом земља се распаде. 25
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
