Перовић Батрић (САНУ)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Перовић Батрић

Зацмиље шужањ у тамницу
Од простране ломне Горе Црне
По имену Перовић Батрићу
У руке Ћоровић’ Османа.
Овако му јунак говорио: 5
„А за Бога, Ћоровић’ Османе,
Ходи мене врзи на откупе
И узми благо које ти је драго,
За мене ће силна откуп доћ’ —
Дате браћа благо небројено, 10
Осам братах, осам џефердара,
Осам снахах, дванајес’ ђердана!”
Осман ћаше да узима благо,
Но не даду остали Нихшићи:
„Не, Османе, рђа те убила, 15
Какво благо за откупе узимаш!
Што ти даје осам џефердарах,
То је Батрић скинуо с Тураках;
Што ти каже дванајес’ ђерданах,
То су они с булах ујагмили!” 20
Кад то зачу Ћоровић Османе,
Махну сабљом, посјече му главу.
Глас допаде Перовић’ Радула,
Ста га цика како змије љуте.
Но му стари Перо говорио: 25
„Не плачи, мој Радуле синко,
Тебе је доста браће остануло,
Иако је Батрић погинуо;
Но ако си јунак од јунака,
Ти се мучи дако га осветиш!” 30
Но Радуле на ноге скочио,
Покупи младе Црногорце,
А са њиме тридес’ и пет другах,
Поведе их зеленом планином,
И западе друму у планину. 35
Ту чека за неђељу дана,
Докле им је таин нестануо.
Мало било, ништа не трајало,
Али иде тридесет Тураках
Од Нихшића, града бијелога, 40
Пред њима је Ћоровић Османе.
Кад дођоше насред друма пута,
Стаде Осман кажеват’ Турцима:
„Батрића сам овђе уфатио!”
Но Радуле Богом браћу куми: 45
„Немо’ који палит’ џефердара,
Ер ћу гађат’ Ћоровић’ Османа!”
Лијепо га дружба послушала
И Турке напуштише близу.
Но да видиш Перовић’ Радула, 50
Он на траву бачи џефердара
И јунак од земље поскочио,
Под Османом коња уфатио
И узе му свијетло оружје.
Црногорске пушке попуцале 55
И убише тридесет Тураках,
Узеше им главе и оружје;
Па су тридес’ коња узјахали,
Отидоише ломном Гором Црном
Све појући а шамлак мећући, 60
Док дођоше у Заљуће мало
И Османа доведоше жива.
Кад га виђе Вучићевић Перо,
Ријеч рече: „Аферим ти, Раде,
А пасју му посијеци главу!” 65
Перо рече, па га посјекоше.



Извор[уреди]

САНУ IV - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.