Паша спрема у сехир дјево]ке,
њима даје лађу од мерџана,
реис им је дилбер Умихана.
Ну несреће тридес’т дјевојака!
Пухну вјетар, заљуља се море, 5
потопи се лађа од мерџана
и утону тридес’т дјевојака.
Врхом плива дилбер Умихана,
врхом плива, а тихо говори:
- Ко би мене данас ухватао, 10
ја бих њему вјерна љуба била.
Отуд иде момак из Зворника,
пољем иде, а пуца распиње,
мору дође, мор доламу скида.
Онда вели дилбер Умихана: 15
- Волим млада да ме рибе гризу,
нег' да љубим момка из Зворника,
расчупана ко ћука са пања!
И утону дилбер Умихана.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 489.
