Паша од Никшића и Станко Косорић

0001 Рано рани Косорић Илија
0002 У Петницу божу злосретницу
0003 Прије зоре у свету неђељу,
0004 Преврнуо ћурак наопако,
0005 Сјетно шета испод двора свога.
0006 Питала га остарала мајка:
0007 "Што је тебе, мој Илија синко,
0008 "Те ти носиш ћурак наопако,
0009 "Те се шеташ, ни с ким не говориш?"
0010 Илија је с мајком говорио:
0011 "Како што је, моја стара мајко!
0012 "Ја сам ноћас чудан сан видио:
0013 "Бјеше ми се обалила кула,
0014 "А два мрка завијаху вука
0015 "На десну листру од истока,
0016 "А на средње кука кукавица,
0017 "Која рока ни лијека нема."
0018 Таде му је мајка говорила:
0019 "Чу ли, синко, мајка да ти каже,
0020 "Ласно ти се сану овизати:
0021 "Што је твоја обаљена кула,
0022 "То је твоја посјечена глава;
0023 "Што два мрки завијаху вука,
0024 "То су твоји два сирака сина,
0025 "Што на кулу кука кукавица,
0026 "То је твоја саморана мајка."
0027 У ријечи што су говорили,
0028 Но га ситна књига допанула
0029 Од силнога паше од Нихшића,
0030 Да му иде јунак под шатору.
0031 Ођеде се, узјаха ђогата,
0032 И отиде паши на дворове.
0033 Када дође у Нихшићу граду,
0034 Добро паша дочека Илију,
0035 Па Илији ријеч проговара:
0036 "Виђ’, Илија, моју грађевину."
0037 Илија је паши бесједио:
0038 "Толико ти, пашо, спора глава"
0039 "Међу ове двије змије љуте,
0040 "Црном Гором и Херцеговином."
0041 То је паши жао на свијету,
0042 И погледа оком на џелата.
0043 Брже џелат, пос’јече му главу.
0044 Па ондоле ситну књигу пише,
0045 Те је посла Косорићу Станку:
0046 "Брже, Станко, мене на дворове."
0047 Кад дијете књига допанула,
0048 Оно бјеше од годинах лудо,
0049 Теке добро од памети мудро,
0050 Кроз Дробњаке покупи јунаке,
0051 Окупио шездесет јунаках
0052 На шездесет коња големие,
0053 И ојдоше у Нихшићу граду,
0054 Дођоше паши на чардаку.
0055 Но им паша ријеч проговара:
0056 "Добра дошла, моја рајо права!
0057 "Фермаш ли ми, Станко, грађевину?"
0058 Но дијете паши бесједило:
0059 "Толико ти, пашо, спора глава,
0060 "Ка ће грађа од љескова прућа,
0061 "Међу ове двије змије љуте,
0062 "Црном Гором и Херцеговином."
0063 Но му паша опет проговара:
0064 "Не будали, Косорићу Станко,
0065 "Тако ти је бабо будалио,
0066 "И с тога је главу изгубио."
0067 Па погледа оком на џелата,
0068 Да изгуби Косорића Станка.
0069 Но дијете чекат’ не хоћаше,
0070 Но упали двије пушке мале,
0071 Те је паши срце опалио.
0072 Кад виђоше шездесет Дробњаках,
0073 Упалише шездесет пушаках,
0074 И побише паши тевабију,
0075 И пашин сарај похараше,
0076 Своје вране коње дофатише,
0077 Утекоше пољем зеленијем,
0078 Здраво дошли у племе Дробњаке,
0079 Здраво дошли, весела им мајка!
0080  ??
0082  ??
0084  ??
0086  ??