Паша купи на море коморе,
коморџије момке нежењене,
пратиоце лијепе дјевојке
да их прате до новога хана.
Свакој дају сабљу и јунака, 5
Умихани сабљу без јунака.
Ражљути се млада Умихана,
удри сабљом преко новог хана!
Она згађа пашу на дивану.
Смије јој се паша са дивана: 10
— Сабур мало, млада Умихано!
А вели му Умихана млада:
— Шта ће мени сабља без јунака?
Њу ми пита паша са дивана:
— Ал’ ћеш пашу, ал пашина сина? 15
— Нит' ћу пашу, ни пашина сина,
већ ја хоћу босанског валију!
Паша даде босанског валију.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 622.
