ПРИ РАСТАНКУ
Избриши ми успомену
Из срдашца твог,
Не сећај се, преклињем те
Ни имена мог.
Та сећање на менека,
Дивотанче, знај,
Би сунашца твоје среће
Погасило сјај.
А ја не ћу, да са мене
Црн ти буде век,
Да са мене твоје сунце
Зађе на увек.
А однесе л' мене, душо,
Суђење ма куд,
Сећаћу се узорите
Слике твоје свуд!
Кроз суморне облачине
Живовања мог,
Грејаће ме врело срце
Црна ока твог.
А што моје срце теби
Зажелети зна,
Све је: да ми будеш сретна
Ко несретан ја!