„О ђевојко не много лијепа,
Ни лијепа, ни рода велика,
Што си моме срцу омиљела,
Канда си ме млада мађијала”?
Одговара љепота ђевојка: 5
„Хајде с Богом Илија делија,
Колко сам те пређе и виђела,
Толико те оженила мајка,
Нако једном кад с војске гређаше,
Кад ми рече изнеси ми воде, 10
Изнесох ти у кондијер вина,
Теби вина, твоме ђогу воде,
Вино попи, а кондијер баци,
Дофати ме за бијелу руку,
Па ме баци за собом на коња, 15
Поведе ме пребијелу двору”!
Милорад Радевић, Миодраг Матицки: Народне песме у Српско-далматинском магазину, Матица српска, Институт за књижевност и уметност, Нови Сад * Београд, 2010., стр. 101.
