О прослави Светозара Марковића

Извор: Викизворник
О прослави Светозара Марковића
Писац: Милорад Митровић





        
О прослави Светозара Марковића[1]

   Кидајте венце, нашто их плести?
То није доказ о самосвести;
Голих су речи ништавни труди
У овом добу, кад Српство блуди. —
Ко трнов венац понесе смело,
Тај неће славе, тај хоће дело.
Тренутним само кренути жаром,
Сакријте лице пред Светозаром;
Из светог мира не диж'те сени,
Ако сте слаби, подли и лени.

   Мученик горди, истински борац,
Слободних дела велики творац,
Светозар није за дела своја
Тражио хвале и славопоја. —
Не, он се зато кô Титан прави
Са умног неба с буктињом јави:
Да српске путе озари зраком,
Да Српство више не лута мраком.
То су му дела, с њима вас шаље:
Буктињу ову носите даље.

   Коров се шири са свију страна,
И свуда јата од готована,
Геније Српства очајно клонô,
И власи кида, и јечи боно,
А демон бесно над својим грехом
У пир се дао и гракће смехом...
Чупајте коров, да цвеће цвати,
Демона гон'те, који нас прати,
Геније Српства да срећан буде,
Од бедног робља стварајте људе.

   Пути су тешки, а целог века
Тешка вас борба и патња чека.
Ал' кад је био Прометеј смели,
Ком нису срце орлови јели?...
Кидајте венце, нашто их плести,
То није доказ о самосвести;
Ко трнов венац понесе смело,
Тај неће славе, тај хоће дело,
С трновим венцем на својој глави
Одуж'те себе његовој слави.



Извор[уреди]

  • Милорад Ј. Митровић: Песме, СКЗ, Београд, 1910, стр. 83-84

Референце[уреди]

  1. Ова је песма декламована приликом прославе Светозара Марковића 17. фебруара 1889. год. Декламовао ју је Тоша Јовановић глумац.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Митровић, умро 1907, пре 117 година.