О НОВОЈ ГОДИНИ 1889.
С новим љетом хоћеш пјесму нову!
Ево ћу ти отпјеват какову
Не спјеваше ником, још пјесници,
Ванобичну пјесму
Ванобичној теби чаробници.
Нијеси се, душо, ти родила
Ни к'о друге моме одгајила;
Ти си зором једног красног дана
Излећела чаром
Из мирисна скута цв'јет — љиљан
У своје те наручје узела
И под небо вила узнијела;
Ту од јутра до мрака те тихо
Вјетриц према сунцу
У кол'јевци златне магле њих'о.
Дојила те бисер — росом Зора,
И цвијећем облачила с гора;
А славуј те зборити учио
Тол' умилно, да је
Сам пред тобом најзад зан'јемио
Так' одраслу кад те виђе вила,
С небеса те весела спустила
Мени, свому пјеснику, на груди,
Да разнесем пјесмом
Име твоје куд год има људи.
