О, устај и гледни!. . .
О, устај и гледни!. . .
Погледај, патниче, ону зграду тамо:
Наерену, трулу и већ склона паду,
Како се повија и тамо и амо,
У корову цела обрасла и смраду.
Погледај и види како из тог шљама
И смрада, што вири из те зграде гњиле
Бије мемла, трулеш к'о из гроба сама,
И како свуд змије и гуштери миле. . .
Осећаш ли ваздух нечист и пун смрада
Како гуши, трује? И видиш ли црве
Како гмижу зградом која се распада,
И како јој темељ као прах се мрви?
Но ти, јоште спаваш!. . . О, устај и гледни:
То сад изумире ово друштво труло,
Од којег ти патиш, најамниче бедни,
И које ти јарам на врат наметнуло!. . .
Прени се и очи успале протари,
И ослушни трубу што у борбу зове,
Па приступи колу у коме другари
Твоји већ се боре за идеје нове!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милан Несторовић, умро 1916, пре 108 година.
|