О, Стојане

Извор: Викизворник


О, Стојане

О, Стојане, млад Стојане,
што те паша синоч ока?
— И ја не знам што ме ока!
Дужан нес’м, кабат нес'м.
Појил сам му јучер коња, 5
пашината беше љуба,
закачи ме с’с јелече,
мора да ме за тој ока.



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Драгослав Манић Форски, Антологија лужничких народних песама, Бабушница : [б. и.], 1974., стр. 36.