Оџиндолске моме
све од ред коконе.
Ман’те ги тамо,
дајте ги овамо.
Прва ми иде 5
Паса Серејдарска.
Паса Серејдарска,
авлијска була.
По њума иде
Паса Чешмеџика. 10
Паса Чешмеџика,
барјак на порту.
По њума иду
штиплиске ћерке.
Штиплиске ћерке, 15
ноћне булутке.
За њима иде
Тода Јежинка.
Тода Јежинка,
сноси, трчил’жа. 20
По њума иде
Младенова сестра.
Младенова сестра,
гавран у башчу.
За њима иде 25
Соргачевска ћерка.
Соргачевска ћерка,
мајкина маза.
За њума иде
Васка Шалваркина. 30
Васка Шалваркина,
см’кничарапа.
За њума иде
Руса Ружинска.
Руса Ружинска, 35
млади коловођа.
Ова песма се често певала почетком XX века у Горњој чаршији, управо у махали Шандуд, и то на свадбама и недељним игранкама, када дођу девојке из Оџинке или из других делова града Врања. Песму је од своје мајке Јованке записао Ђорђе Илић 1940. године.
