Ој јаворе, зелен боре,
што си толко род родио,
на две струке, две јаблке,
а на трећем сокол стоји,
сокол стоји, обедује, 5
обедује, разгледује,
гледа горе, гледа доле,
маши очи моме дворе,
куд јунаци коње брзе,
Радојица и Војица. 10
Радојици коњ побеже
у босиљак девојачки,
девојћа га искарује:
девојћа га љуто клне:
„Дура, дура, коњ зеленко, 15
теб стрелица устрелила,
кроз срдалце, у ребарце,
кроз уздицу, у главицу.“
Радојица проговара
и девојћу наговара: 20
„Чујеш ли ме, мала моме,
кад заванем ја да клнем,
колко просо од два струка,
толко града ти да минеш,
нигде љубе да не видиш, 25
ако ли га негде видиш,
мушко чедо да не видиш,
ако ли га негде видиш,
на војску га испратила,
другови му доодили, 30
жални глас ти доносили.
Певач, место записа и напомена
Казивала Краса Виденовић, 73 године, из Бериловца.
Референце
Извор
Владета Р. Кошутић: Овчар је туга голема, (Народне лирске песме из околине Калне); „Расковник", лето 1980. стр. 16-17.
