Ој јаворе, зелен боре
Ој јаворе, зелен боре,
благо теби у теј горе,
што су толко род родиле:
на две грањке сто јабуке,
а на трећу сокол седи, 5
сокол седи, перје реди;
обедује, поглеђује
куд јунаци коњи играв,
Радојица, Милојица.
Радојицин коњ утече 10
у девојкин бел босиљак.
Девојка га искарује,
искарује, пустосује:
— Дора, дора, пус остаја!
— Не кун, не кун, мила момо, 15
и ми знамо да кунемо:
никад да се не одадеш!
Ако би се и одала,
мушко чедо не добила!
Ако би га и добила, 20
у војску га испратила.
Кад пукнула прва пушка,
и њега ти утепала!
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
