Ој јабалко
Ој јабалко, зеленико,
зелен си ми род родила,
на три гране три јабалке,
на четврту сокол стоји,
па си гледа горе доле, 5
горе доле у дворове,
куд два брата коња кову,
сестрица им ногу држи.
Коњ побеже на Војицу,
на Војицу у башчицу, 10
па испасе бел босиљак.
Девојћа га љуто клне:
„Дура коњчо, дура вранчо,
стрелица те устрелила,
из шијицу у гривицу, 15
из седалце у ребарце,
што опасе бел босиљак!"
Дочуше је мила браћа:
„Не клн, не клн, мила сестро,
и ми знамо да клнемо: 20
бел босиљак не обрала,
ако би га и обрала,
зелен венац не извила,
ако би га и извила,
на главу га не турила, 25
ако би га и турила,
сас војна се не ставила,
ако би се и ставила,
мушко дете не родила,
ако би га и родила, 30
у војску га испратила,
прва пушка која пукла,
њега прво ударила!"
