Ој усове, алисове!
Деветина браћа,
девети оде, не дође,
осми оде, не дође,
седми оде, не дође, 5
шести оде, не дође,
пети оде, не дође,
четврти оде, не дође,
трећи оде, не дође,
други оде, не дође, 10
и тај један оде,
он не дође!
Л’ка рука пребајала,
блага душа узданала.
Сви осташе, никој не дођоше. 15
„Од усов.“ Баје се девет пута. „Како сам зборила, такој сам на врбу резала. Како што се врба прифаћа, такој на мене да ми се фаћа бајање.“ Тако је поступала Коцана Јовановић док је учила басму од своје бабе Јо-ванке, врачаре из Трговишта.
