Ој убаве мале моме!
Млад Стојанча коња игра,
коња игра уза село,
уза село, низа село,
насред села до три ора. 5
Поби копље, веза коња,
па се вати оредње оре,
средње оро, до девојче.
Девојче му тијо збори:
„Кротко, лудо, не потрупкуј, 10
ено ми га брат куд стоји,
мене гледа главу врти,
тебе гледа, сабљу остри.
Ој убаве мале моме!
