Ој убава дин-дубраво!
По дубраве росно цвеће,
Брале су га две девојке,
Једна Вера, а друга Тодора.
– Аој Веро, врла друшко, 5
Кад отидеш ти код мајке,
Немој кажеш: Удави’ се,
Него кажи: Ожени’ се,
Ожени’ се у бел Дунав,
У бел Дунав, за бел камен. 10
Ситан песак сви сватове,
И два брега, два девера,
Две врбице, две злвице,
Стари дубар, црни свекар.
