Ој убава, убава девојко,
ето иду кићени сватови,
носе теби слунце под мараме,
слунце дође, а дзвезда не дође,
но остаде на Косово Поље, 5
да набере цвета свакојака.
Да накити свекрови дворови,
да дарује свекра и свекрву,
а највише младог младожењу.
Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950., стр. 293.
