Ој убава, убава девојко, ој,
Заблејало мало јагње.
Лепа тицо, Бела Радо![1]
Питала га стара најка:
Што ми блејиш, калушице?
Проговара младо јагње: 5
Како јадно да не блејем?
Докле овчар бећар беше,
По планини траву пасох,
Из камена воду пијах.
Кад се овчар ожонио, 10
По буњишту траву пасем,
Из корита воду пијем.
Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 34-35.; 40.
