Ој снашице, б’јела вило.
Од голуба десно крило,
Неће сунце да огрије,
Док се снаша не насмије,
Гдје је снаша ногом стала, 5
Ту је ружа процвјетала.
Наша снаша када стане
Марамица другим пане,
Наша снаша кад уздише,
Као цвијеће да мирише, 10
Од кад смо је испросили,
С њоме смо се поносили.
