Ој дезојко убило те цвеће,
Што га садиш, кад ти никнут неће!
Ја сам моје у петак сијала,
У суботу стигло за расаду,
У недељу брата закитила! 5
Па га прати низ велику варош,
Гледале га варошке девојке:
„Гледај мајко, доброга јунака,
Нека га је опремила мајка!“