„Ој девојко, ти Божано,
што си толко и убава?
Да л’ те ђаци оцрташе,
је л’ дунђери одељаше,
је л’ те мајка такву роди?“ 5
„Ни ме ђаци оцрташе,
ни дунђери одељаше, —
но ме мајка такву роди.
Кад ме мајка мен’ имала,
у млеко ме избањала, 10
сас шећер ме заранила,
сас вино ме запојила.“
