Ој девојко, ој девојко неверницо!
Што си веру, што си веру не држала?
Ти се синоћ, ти се синоћ заклињаше,
заклињаше, заклињаше, преклињаше:
нећу оца, нећу оца да оставим, 5
а за свекра, а за свекра упитујеш.
Ој девојко, ој девојко неверницо!
Што си веру, што си веру не држала?
Ти се синоћ, ти се синоћ заклињаше,
заклињаше, заклињаше, преклињаше: 10
нећу мајку, нећу мајку да оставим,
за свекрву, за свекрву упитујеш.
Ој девојко, ој девојко неверницо!
Што си веру, што си веру не држала?
Ти се синоћ, ти се синоћ заклињаше, 15
заклињаше, заклињаше, преклињаше:
нећу брата, нећу брата да оставим,
за девера, за девера упитујеш.
Ој девојко, ој девојко неверницо!
Што си веру, што си веру не држала? 20
Ти се синоћ, ти се синоћ заклињаше,
заклињаше, заклињаше, преклињаше:
нећу сестру, нећу сестру да оставим,
за з’вицу, за з'вицу упитујеш.
Ој девојко итд. 25
Ти се синоћ заклињаше, заклињаше, преклињаше,
заклињаше, заклињаше, преклињаше:
оћу бити, оћу бити ја девојка,
а за драгог, а за драгог упитујеш. —
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 333-334.
