Ој Тибужде, свло највесело,
село највесело!
Тебе красе зелене ливаде,
зелене ливаде!
На ливаде чобанице младе, 5
чобанице младе!
Оне своја стада напасају,
стада напасају!
А момци их песмом дозивају,
песмом дозивају! 10
„Ој чобанке, младе Тибужданке,
младе Тибужданке!
Своја стада кући намавајте,
кући намавајте!
Па са нама песму запевајте, 15
песму запевајте!“
Чланови фолклорног друштва у Тибужду код Врања упамтили су ову песму на сабору трубача у Гучи. Међутим, Бошко Митровић (1926) изме-нио ју је мало у садржини, а Стојадин Стевановић (1931) у мелодији.
