Ој Рогоље, равно поље,
У теби је драго моје!
Кад засвира свиралицом,
Ја заиграм с другарицом;
А ја велим другарици: 5
„Нит си боља, нит си гора,
Већ си сведно кано и ја,
Сам што знадеш троје биље,
Троје биље и манђије!
„Биље ми је бијело лице, 10
Црне очи опчињање,
Бијело лице огледање;
Кога оћу, опчињаћу,
Кога нећу, чекаћу га,
Ја л' годину, ја ли двије, 15
Баш не марим ни четири!
Нисам дуња да увенем,
Ни наранча, да опанем,
Већ дјевојка за јунака,
За јунака плава ока - 20
Ко му види плаве очи,
Навућу му сан на очи!"
Референце
Напомене
Уз збирку Милеуснића:
Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 55-3 (XXXV) бр.78
11. ОЈ РОГОЉЕ РАВНО ПОЉЕ - Обрадовић бр. 132 (мотив "манђија"); Гароња бр.40
Извор
Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге: у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 53.
