Ој, Лазаре, Лазаре, овде седи рашчпера[1], ведром аспре[2] мерају; што ће остат од ведра, подајте га Лазару. Ој Лазаре, Лазаре, 5 обрни се, Лазаре, па се лепо преклони, да те лепше дарујем: лепим даром, дукатом.
Вар.: Јастребов, стр. 101; Никачевић—Симић, Јуж-ни преглед, 3,4/1939; Бован, р., 639.