Ој јабуко, зеленико,
што си много род родила,
на две гране две јабуке,
а на трећој соко седи,
соко седи, тамо гледи, 5
тамо доле, низ то поље,
де но Занфир коња поји,
на коњу је бојно седло,
и на седлу огледало,
прође Санда, огледа се, 10
па говори лепој Кати:
"Што сам т’нка и висока,
што с’м бела и румена,
још да имам црне очи,
све би Турке растурчила, 15
а жењене разженила,
нежењене оженила,
попове би распопила,
и ђачиће распустила,
калуђере помамила!” 20
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме I, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 122-123.
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 326-327.
