Ој девојко, девојано,
ој убава Јулијано,
што си бела и румена,
што си т’нка и висока?
Како те је мајка твоја 5
такој лепу очувала?
Мен' је мајка у млеко купала,
у пелене свил'не повијала,
за небо ми љуљћу[1] везувала;
вири ветри љуљћу ми љуљали, 10
па сам затој бела и румена
и затој сам т’нка и висока.
