Извор вода извирала,
Из камена истицала,
Ситан песак изФрљала,
И у песку шарен сандук,
У сандуку лепа Мара, 5
Лепа Мара проговара:
Ко би мене отворио,
Ја бих њему љуба била.
Отуд иду два ковача,
Носе кључе свакојоке, 10
Отвараше лепу Мару
Отворити не могоше.
...........................................................
Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 42.
