Ој, ти Радо, бела Радо,
зарад теб’ си све издадо.
Има’ коња и њег’ дадо’
и њег’ дадо’ за ’иљадо
купи гајде те придадо; 5
кад засвирим ти да дојдеш,
ја засвири тебе нема;
ја си појдо куде очу,
срето момче које очу,
па му реко’: „Добра среча!“ 10
Оно нече добра среча,
нел ме вану за ручицу,
па си сака оратицу,
уловете лудо младо,
ни’ га бите, ни’ мучете, 15
нел’ га само посвржете,
па водете уз чаршију,
уз чаршију, низ чаршију,
док погоди у Совију;
па му дајте виндаљ чеш'љ, 20
да очешља русу косу;
па му дајте огледало,
да огледа бело лице.
Кад се гледа, за мен’ да се гледа
кад се брише, за мен’ да уздише. 25
Примедба
Певач и место записа
Голубовић Ружица (14 г.), Кална
Ђорђевић Верица (13 г.), Кална
Крстић Бранислава (14 г.), Кална
Поповић Видосава (14 г.), Кална
Стојановић Вукосава (14 г.), Кална
Ћирић Ружица (11 г.), Кална
Референце
Извор
Коста П. Манојловић, Народне мелодије из источне Србије, Научна књига, Београд, 1953., стр. 140.
