Ој, пелине, бел пелине!
Све те вика „бел пелине",
ја те викам отровниче
да отрујеш мене младу,
да не гледам да не одим, 5
мене друшке да казују,
моје драго други љуби,
а ја друшке не верујем.
Ја не видим с моји очи:
синоћ иде од орање, 10
а невеста од копање,
састаше се на прелазе,
љубише се у образе,
— Тад сам друшке веровала.
