— Ој, наранџо, наранџице моја,
ој, јуначе, морјан босиоче!
Ако сам ти срцу омилила,
вечерас ми на вечеру дођи.
Ти не води коња ни сокола, 5
нити паши сабљу димискију.
Ти не мећи ђулијан на руке
да те моја не опази мајка.
Једва момче тамне ноћи чека,
ноћи чека, вечере не чека, 10
већ он иде дјевојци под пенџер.
Спазила га дјевојачка мајка:
— Какав ловац око двора мога?
Вјера моја, лов уловит’ неће!
Још ј’ у мене малена дјевојка. 15
— Како ти је малена дјевојка?
Синоћ са мном у чардаку била,
са мог крила шећер шербе пила,
шербе пила, а мене љубила!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 249.
