Ој, месече, мој ноћни путниче

Ој, месече, мој ноћни путниче!
Сву ноћ сам ти пута путовао,
Путовао ништа не находих,
Кад у зору украдох девојку.
Па је тргох пред себе на коња,
Па се вину преко поља равна,
Као звезда преко ведра неба?
А кад стигох под јелу зелену,
Свезах коња за јелу зелену,
А девојку у траву зелену.
Па ја легох мало да проспавам,
Разaбрах се други дан у подне.
Кад се дигох. — нигде ништа нема:
Нити коња, нит' добре девојке!
Буд отиде, зашт' коња одведе?

Извор

Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 101., стр. 75.